Podelite svoju ljubav
Sad je seljak gospodin ali niko neće na selo
U posjeti Miljanu i Zorici Damjanović
Kada su domaći proizvodi dobili cijenu približnu decenijama favorizovanim proizvodima iz inostranstva, i život na selu postao je ekonomski bolji. Sir više nije tri do četiri puta jeftiniji od kačkavalja, gaude, edamera… Uslovi za život na selu danas su znatno bolji nego ranije, ističu Damjanović Miljan (55) i Zorica (48), iz sela Drljino Brdo, MZ Kosanica, udaljenom oko 23 kilometra od grada, što je oko pola sata vožnje. Oni bi preporučili mladim ljudima, koji imaju uslove da ostanu na selu, pogotovo u ovom trenutku.
– Naša se djeca sigurno neće vratiti, pošto je dvoje već zaposleno za stalno u gradu, mada smo stvorili sve uslove da mogu da žive i ovdje… Da su ranije bile ovakve prilike, da je razvijana infrastruktura, ostajao bi narod na selu. Sad je seljak gospodin, duplo je bolje u odnosu kako se nekada živjelo, ali opet niko neće da radi na selu. Čini mi se da će uslovi za život na selu biti sve bolji i bolji ko god hoće da radi – kaže Miljan.
Trenutno u selu Drljino Brdo ima desetak domova u kojima se stalno živi, dok su ostali naseljeni povremeno tokom ljeta.
Damjanovići slave Nikoljdan, a na Drljinom Brdu su od davnina. Miljan kaže da su mu pradjedovi učestvovali u balkanskim ratovima i Prvom svjetskom ratu,
– Obojica pradjedova su bili ranjeni u Mojkovačkoj bitci. Kad su se podijelili posle rata, jedan je ostao ovdje a drugi otišao u Varine – objašnjava Miljan.
Porodično imanje Damjanovića obuhvata 7,5 hektara, njiva, livada, pašnjaka i nešto šume, isto toliko ima i Miljanov stric. Osim ovih imanja, Miljan i njegovi sinovi obrađuju i niz drugih rođačkih i komšijskih imanja, da bi ih održavali, a tako lakše saberu i ljetinu za svoje potrebe.
– Sada su sela opustjela i ima livada za kosidbu koliko hoćeš i bez nadoknade. Daju ljudi imanja besplatno samo da im se održavaju – kaže Miljan.
Zorica i Miljan imaju troje djece, kćerku Anu i sinove Nikolu i Ognjena, a sa njima živi i Miljanova majka Nada (72), koja je rodila troje djece i ponosna je baka sedmoro unučadi i četvoro praunučadi. Nada se udala sa nepunih 17 godina i kaže ne ponovili se nekada teški uslovi života na selu, kada se veš za ispiranje nosio na izvore. Godinama je šila i imala mašinu za električno štrikanje a i danas voli da plete, pomogne svima.
Kćerka Ana (28) živi i radi u Podgorici kao ekonomista u preduzeću Sport vižn, uz to i studira, završava studije ekonomije. Sin Nikola (27) radi u Rudniku uglja kao rukovalac rudarskih mašina i uskoro će se oženiti, a najmađi sin Ognjen (18) je srednjoškolac, smjer tehničar računara.
Miljan je od 1988. godine počeo da radi kao rukovalac građevinskim mašinama prvo u Šumarstvu blizu 15 godine, a potom u Lokalnim putevima gdje radi i sada i ima oko 20 godina radnog staža.
– Nije bilo lako da se 20 godina ide svako jutro odavde na posao u Pljevlja, a pogotovo kad padne snijeg. Ostavio bih auto na putu da ne bi bio zavijan. Mada radim u takvom preduzeću koje čisti puteve pa je i našem selu redovno očišćen put. Ipak, 2005. i 2012. godine snijegovi su bili toliki, još kad vjetar namete, utovarna kašika se nije vidjela iz nameta u našem sokaku… Recimo Bobovo sada se redovno čisti, pa put nije zavijan možda tek dva dana, a nekada kad padnu veći snijegovi nije bilo čišćenja do proljeća – kaže Miljan.
Damjanovići imaju više objekata na imanju, tu je kuća (7 sa 8 metara na dva sprata) useljena 1987. godine koja se u prethodnih par godina obnavlja i uređena je veoma savremeno po ugledu na moderne kuće u gradu.
Od drugih objekata tu je nova sirara, štala sa sjenjarom, nova garaža sa sjenjarom…
– Sirara je prošla sve provjere, kad je malo ljudi primalo premije za sir ja sam ih primio, jer je sirara urađena po svim traženim propisima, sa PVC bravarijom, keramičkim pločicama, šporetom, kadom, bojlerom, frižiderom…
Sirara je podignuta prije pet godine, potom sam podnio zahtjev za povraćaj sredstava na šta sam imao pravo, ali od ministra Simovića smo dobili odgovor da je su moji dokumenti su izgubljeni tako da nisam dobio nikakva sredstva podrške – ističe Miljan dodajući da redovno daju uzorke sira i provjeravaju njegovo stanje.
Miljan je nabavio preko IPARD-a i nov traktor sa rotacionom kosačicom, dobio povraćaj sredstava od 70 odsto, kasnije i povraćaj PDV-a, tako da kaže da ga je sve to koštalo svega 4.800 evra. Posjeduje i novu balirku, ručnu kosačicu, frezu, drljaču, plugove, prikolicu, rasturač za đubre a namjerava da kupi još jedan traktor i utovarnu korpu za stajnjak preko IPARD-a i da izgradi garažu za novi traktor.
– Da su ovakvi uslovi bili na selu 1987. godine kada sam počeo da radim, nikada ne bih otišao u firmu, već bih ostao na imanju. Sad su, na žalost, sela opustjela, malo je naroda – kaže Miljan.
Damjanovići pokose godišnje oko 4 do 5 hektara od čega dobiju od 1.300 do 1.500 bala sijena, što je dovoljno za njihovu stoku da prezimi.
– Ove godine nije bio dobar rod trave, ali rano smo pokosili, pa je sijeno kvalitetno. Do Ivanjdana sve je bilo pokošeno. Sve oko sijena uradimo za desetak dana mašinama – ističe Miljan.
Sinovi mu veoma pomažu. Miljan kaže da je ima zdravstvenih problema, trenutno je na bolovanju, i da nije sinova ne bi mogli da se urade svi poslovi.
– Nema seljačkog posla koji ne znaju da rade. Stariji sin kaže da ima namjeru da sledeće godine posije krompir na većoj površini za prodaju – kaže Miljan uz osmijeh.
Damjanovići uzgajaju pet krava i dvije junice simantalske rase i zadovoljni su njihovom mlječnošću, imaju i svinje za tov preko godine, za svoje potrebe. Od krava godišnje dobijaju oko 2,5 tone sira koji uglavnom prodaju redovnom nakupcu iz Podgorice, po 6 evra mladi sir, a stariji 7 evra po kilogramu.
– Da imamo još toliko sira mogli bismo da ga lako prodamo, eto koliko se traži – kaže Miljan.
Njegova supruga kaže da od kad je sir poskupio isplati se njegova proizvodnja.
– Zaista se isplati rad oko sira u prethodne dvije godine. Od prije kad je sir bio 2-3 evra bilo je to kao sipanje iz šupljeg u prazno. Sad je zadovoljstvo da se radi kad imaš koristi i kad imaš uslove, sve je lakše. Meni je na selu lijepo, ja selo volim, ne bih mogla živjeti u gradu. Posla ima uvijek, sir je osjetljiva namirnica, kad ga ima dosta potrebno mi je po sat i po dok ga izručiš, preručiš, ocijediš surutku…Ipak i djeca su radna i pomažu nam u svemu, a sve se radi mašinama u polju i u štali i kući, tako da sad nije teško na selu za žene – kaže Zorica koja za porodične potrebe proizvodi kajmak a njegova prodajna cijena je oko 25 evra po kilogramu.
Miljan kaže da oni danas kao i većina poljoprivrednika prodaju telad sisančad, jer se bolje isplati da imaju mlijeka za sir pogotovo zbog njegove cijene, jer sir je 7 evra, a teletina 5,5 evra po kilogramu.
Imanje Damjanovića je uglavnom cijelo ograđeno tako da ne moraju da čuvaju krave, već ih puste u ograde.
Oni primaju redovno premije i od Ministarstva poljoprivrede i od opštine za: sir, stoku, sjetvu žitarica, pašnjake i livade.
– Ove godine povećane su opštinske premije za mlijeko i za sjetvu – kaže Miljan.
On redovno sije žitarice koje koristi za prihranu stoke. Ove godine posijao je ječam i zob na oko 2 hektra i 25 ari. Ječam je ovršen i sa zadovoljstvom nam je pokazao trktorsku prikolicu punu ječma u garaži, dok je zob pokosio prije nego počne da zrijeva, da ne bi opadao ili kako on kaže pokošen je “u mlijeku”, potom ga je izbalirao i ubacio bale u štalu na sjenjaru. Ističe da je rod ječma i zobi ove godine dobar, ječma je bilo oko 3,5 tone, ali i da su ove žitarice na njegovom imanju imale dobre prinose i prethodnih godina. Miljan dodaje da je zob u balama izvrsna stočna hrana sa kojom se malo šta može mjeriti.
I pored dobrih prinosa dobijena količina žitarica nije dovoljna za ishranu krava, svinja i kokošaka tokom cijele godine, pa Damjanovići ipak kupuju određenu količinu stočne hrane, mekinje, stočno brašno i kukuruz.
– Kad se lijepo zarađuje na siru nije ni stočna hrana previše skupa i potrebno je da se nabavi – ističe Miljan.
Imanje Damjanovića ima vodu koja je dovedena na imanje iz obližnje kaptaže 1988. godine, ali Miljan kaže da su napravljeni mali bazeni inače bi vode bilo i za stoku da su napravljeni veći bazeni. Voda se crpi potapajućom pumpom. U svom imanju imaju i drugi izvor odakle crpu vodu za napajanje stoke.
Napon struje u selu Drljino Brdo nije najbolji.
– Blizu je trafo stanica a opet slab je napon, tako da, na primjer, aparat za varenje ne može da radi, iako smo se sada priključili na repetitor na Mrčevcu, opet smo poslednja kuća na liniji – kaže Miljan.
Na imanju Damjanovića za svoje potrebe uzgajaju i razno povrće: krompir, kupus, paradajz, krastavac, pasulj, boraniju, luk…
Iako je imanje na velikoj nadmorskoj visini od 1.240 metara, okrenuto je jugu, ima povoljnu mirkoklimu pa su mrazevi rijetki, tako da redovno rađaju i maline, a tek povremeno, zbog slana rode orasi, kruške i šljive.
– Zadovoljni smo rodom svega osim šljiva. Njih kupujemo za proizvodnju rakije, obično tonu do dvije šljiva – kaže Miljan.
Tokom grejne sezone potroše oko desetak metara drva i dvije tone uglja, grijući kuću i siraru. Imaju i svoju bukovinu, ali većinu ogrevnog drveta kupuju.
U okolini koja je šumovita ima i divljih životinja, zečeva, lisica, srna, divljih svinja, jazavaca… Uglavnom nisu imali štete od njih, osim od jazavca.
Miljan ide u lov povremeno, a kaže da već nekoliko godina čeka da ulovi jazavca. Tako je jedne godine vrebajući jazavca koji mu je kopao, rovio livade ulovio nekoliko lisica, ali jazavca nije.
-Imamo uslove da živimo pristojno, ali zbog stalnih obaveza na imanju nemamo nikad vremena da odemo negdje makar pet dana na ljetovanje – ističe Miljan.
I njegov stariji sin Nikola koji živi u Pljevljima kao podstanar ističe da rado dolazi na selo.
M. T.
Tekst objavljen u PV novinama
Bilten
Svakog meseca, direktno u vaš inbox, stižu najaktuelnije vijesti, ekskluzivni izveštaji, analize i komentari koji oblikuju našu zajednicu i šire.