Molitveni hod mira i ljubavi

Četiri godine 5. januar grije srca ljudi kojima je ljubav bila vodilja u prvoj pljevaljskoj litiji za odbranu svetinja. U susret najradosnijem danu rođenja Spasitelja Isusa Hrista u molitvenom hodu krenula je litija gradskim ulicama. To je bila noć kada je ljubav bila jača od snježne mećave i hladnoće, kada su ljudi otkrili beskrajnu radost. Kao da su vođeni anđelima i sami su hodili  kao da lete, a osmjeh ljubavi krasio je lica djece,mladih i starih. Želja za ravnopravnošću, pravdom, molitva za mir i iste uslove života za sve građane u Crnoj Gori povela je stotine ljudi u molitvene litije.

Vjernici Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori mjesecima su na dostojanstven način, bez ijednog incidenta, molitvenim hodovima prelazili desetine kilometara tražeći da se povuče sporni Zakon o slobodi vjeroispovjesti, kojim se namjeravala oduzeti imovina SPC. Litije su zaustavljene proglašenjem pandemije korona virusom. Usledile su rigorozne mjere zabrane kretanja, zabrana ulaska u hramove I pričešćivanje, širenje straha, uvođenje socijane distance u porodici I društvu. Globalizacija je nametnula vrijeme kada su ljudi živjeli u svojim domovima kao u zatvorima. Iz čitavog svijeta pristizali su dnevni izvještaji o broju oboljeli I umrlih, masovna medijska kampanja “Vakcina je spas”; “Jas am se vaksinisao, vakciniši se I ti”,…… Koronu je zaustavio rat u Ukrajini… Rusiji je” isporučeno” 15 paketa sankcija. Vojna industrija radi u tri smjene. Desetine hiljada nevino stradalih je u Palestini, Siriji. Međunarodno pravo je zaćutalo i sve češće se šire prijetnje nuklearnim ratom.

Tuga i bol za stradalima na Cetinju. Zastrašujući su izvještaji o masovnim ubistvima. Čovjek ostaje bez riječi i samo molitva blaži rane.

Danas su na društvenim mrežama fotografije litija, nastale 5. janura 2020. na Žabljaku i u Pljevljima, podsjetile na svjetlost I snagu zajedničke molitve za mir. Podsjećanje na dan kada je ljubav pobjedila strah I nepravdu budi želju i nadu da se vrati mir u sva srca i domove širom svijeta.

Fotografije Ana Džarić

„Ту, међу овим звијездицама које као да су се спустиле са небеског свода. Ту, међу својима, који корачају вођени неким унутрашњим гласом који им говори да требају и морају бити ту. Ту, гдје престаје све оно опипљиво и почиње оно што се само срцем осјећа. Међу свим тим молитвама, осмјесима, пјесмама, истинама, надањима… Ту, гдје се слави побједа добра над злом. Ту, гдје је оно једино, искрено, исконско, СВЕТО СЛАВЉЕ, ПРАВО СЛАВЉЕ. ПРАВОСЛАВЉЕ! Не постоји неко друго мјесто на овом свијету на коме бих радије била. Само ту могу и умијем бити!“, napisala je u februarau 2020. Pljevljanka Ana Džarić.