Bogdan Marković najveći uzgajivač goveda u Opštini Pljevlja

Rasa angus prilika za oživljavanje sela

Bogdan Marković je najveći uzgajivač goveda u pljevaljskoj opštini jer trenutno uzgaja oko 170 grla goveda rase angus. On je vlasnik većeg dijela nekadašnje zemljoradničke zadruge Eko Vrulja, a posjeduje oko 140 hektara zemlje u Vrulji.

Goveče rase angus novost za naše predjele

– Ja sam uvezao anguse iz Češke, to su grla čiste rase, sa svim potrebnim dokumentima. Najčistija rasa koja je došla ovde to su ovi moji angusi. Ali prvo su došli stručnjaci koji su vidjeli ove predjele i kažu to je Bogom dano mesto za anguse iz razloga što nisu surove zime. Svi koji pokušavaju uzgoj u planini sa angusima ne mogu da uspeju, jer duge su zime i mnogo hrane se daje, a Vrulja je pitomija i ima mnogo vode koja im je potrebna – kaže Marković.

On objašnjava da je najveća povoljnost kod goveda rase angusa što je njihovo meso najkvalitetnije i najtraženije, tako da se služi u ekskluzivnim restoranima, a da je cijena mesa na određenim tržištima, gdje vlada veća potražnja i dvostruka u odnosu na cijenu mesa običnih goveda.Tržište i u Crnoj Gori je donekle zaživjelo i meso angusa se traži, pa sada nema problema za plasmanom, a cijena je za Markovića zadovoljavajuća i u odnosu na obična goveda najmanje 30 odsto veća.

– Odlučio sam da ovde ostvarim neku vrednost, jer imam tu zemlju, ne znam hoću li u tome uspeti, ali do sada sam imao velika ulaganja. Napravio sam kooperaciju sa mojim rođacima i braćom, kod nabavke tih grla angusa sa namjerom da to stado proširimo. Da bi ovaj posao bio profitabilan potrebno je da imamo najmanje 300 do 400 grla angusa, jer potrebno je mnogo radnika i ogromni su troškovi. Trenutno imamo oko 100 velikih grla i 70 do 80 teladi – ističe Marković.

Marković je kupio veći dio zemlje ZZ Eko Vrulje još 2005. godine a zajedno sa zemljom koja je njegovo nasleđe od oca ima oko 140 hektara, ali ističe da mu to nije dovoljno i da će morati da zakupljuje još 100 do 150 hektara.

– Imam dovoljno ponuda za zakup zemljišta, potrebno je da se organizujem u tom pravcu, a sva ta zemlja je potrebna za proizvodnju hrane za anguse – naglašava Marković.On je uz pomoć svojih saradnika ove godine uzorao oko 26 hektara zemljišta a plan je da sledeće godine ta površina bude dvostruko veća.

– Posijali smo ječam, ovas, raž, a pokušali smo da posijemo i silažni kukuruz, da vidimo da li će to ovde da uspeva, pošto u Vrulji to niko još nije radio, pa smo uradili jednu oglednu njivu pod kukuruzom – kaže Marković.

Tri njegove njive se nalaze pored Ćehotine a sa druge strane ima oko sedam izvora tako da ima mogućnost da navodnjava dobar dio usjeva.

– Mi ovde još ne znamo mnogo o angusima, a sva ova napuštena imanja mogu da budu ponovo oživljena tim angusima, koji će ta imanja da očiste. Uzgoj angusa je okrenut isključivo proizvodnji mesa, jer se oni ne muzu. Vi ne možete ni da im priđete, angusi su kao jeleni. Njih ne može da čuva čobanin, za njih je jedini način da se čuvaju postavljanje električne čobanice. Ove godine leto je bilo vrlo sušno, nepogodno za anguse, koji su letos bili na ispaši u planini prema Bobovu. Ako uspem ne bih ih više pomerao iz Vrulje, nego ću pokušati da zakupim dosta imanja koja su napuštena. U Češkoj postoje ogromne farme od 300 do 1.000 grla, tamo po tri sela zakupi čovek da bi uzgajao anguse i to funkcioniše besprekorno. U Rumuniji ih ima u velikom broju jer su njihova sela takođe napuštena kao i naša, i oni su se opredelili za anguse i oživeli su selo i očistili livade jer angusi od livade naprave tepih, oni pasu 24 časa, po celi dan i noć – kaže Bogdan.

Marković dodaje da ima veliki problem sa Ministarstvom poljoprivrede i da njemu i još nekolicini njegovih partnera nije vraćen dio novca koji je dat za nabavku angusa, a koji ih sleduje kao državna podrška iz Agrobudžeta.

– Mi smo zajednički uvezli anguse, napravili sprazum o zajedničkom uzgoju i ne vidim šta ima tu sporno. Ne mogu da shvatim zašto nam Ministarstvo nije vratilo taj novac, blokirali su nam preko 100 hiljada evra. Na granici sam da odustanem ili ću doći u situaciju da ne tražim nikakvu njihovu premiju i podršku i opet ću opstati – kaže Marković.

On je nabavio grla angusa prije godinu dana, kaže da je pao snijeg kada su sva grla bila u Vrulji na njegovom imanju u obaveznom karantinu.- Službenici Ministarstva su se najavili za sjutradan i tražili su da određena grla budu na gazdinstvima mojih rođaka kojima pripadaju, gdje je u tom trenutku bilo nemoguće da ih prebacimo. Tražili smo da nam daju neki rok, pet ili sedam dana, ali oni ne mogu da shvate da se radi, na neki način, o divljem govečetu. Uložili smo samo u nabavku grla angusa oko 300 hiljada evra ja i moji rođaci jer je jedno grlo preko 3.000 evra – kaže Marković.

On dodaje da, takođe, do sada nije dobio dokumentaciju da su mu bikovi licencirani da bi mogao da izvozi grla. Bogdan ističe da je prethodne godine kupio oko 40.000 bala sijena u pljevaljskom kraju.

-Ko je god prodavao seno ja sam gotovo sve bale otkupio iz pljevaljske opštine – ističe Bogdan.

Trenutno Marković sa partnerima pravi u Vrulji nadstrešnice za smještaj stoke, dok je prethodne zime bio prebacio anguse u objekte u blizini Podgorice. Postoje i štale, a prave se i novi štalski objekti za anguse, koji vrlo kratko borave unutra, i za njih su povoljne nadstrešnice.

– Vi njih ne možete da vežete, nego grla sama uđu u prostoriju ili ispod nadstrešnice kada im je potrebno, a kada im zaklon ne treba onda izađu – kaže Marković.

Uskoro se završava i objekat površine više od 1.000 metara kvadratnih a koji će služiti za smještaj sijena. Marković kaže da su dobro snabdjeveni mehanizacijom, imaju tri traktora, tri kamiona, kamion stočar za prevoz stoke uz brojne priključke za obradu zemlje. Nada se da će ono što mu nedostaje nabaviti kroz IPARD programe i da neće naići na administrativne prepreke. Značajan je problem nedostatak radne snage. Marković kaže da nema drugog načina osim uvoza radne snage, preko određene agencije koja će mu obezbjediti četiri radnika Indijca ili Nepalca. Marković objašnjava da je prilikom uvoza prosječna težina junice od dvije godine bila oko 530 kilograma, i da rasa angus nema neki veliki prirast mase. Junice su spremne za reprodukciju sa tri godine, a bikovi sa dvije i po godine, a tada je i vrijeme za prodaju i radi mesa. Prvu veću prodaju i izlazak na tržište Bogdan očekuje tek naredne godine. On se nada da će naredna godina biti znatno uspješnija i ima velike planove za budućnost.

– Ako budem mogao da prebrodim svu problematiku imam planove da još znatno uložim i da se ovim ozbiljno bavim – kaže Marković.

Legenda: Velika ulaganja u Vrulji Bogdan Marković šaljivo vidi kao zavičajnu “bolest”

Bogdanova porodica je iz sela Vodno, na desetak kilometara od Vrulje. Bogdan Marković (57) je privatni preduzetnik koji živi i radi u Beogradu i koji se od 2010. godine porodično bavi hotelijerstvom. Bogdan ima suprugu Vesnu i dva sina, Filipa i Nikolu, koji mu pomažu u njegovoj osnovnoj djelatnosti. Markovići nude hotelske usluge u oko 100 apartmana, u objektima u centru Beograda u Zemunu, na Slaviji, od čega je dio u njihovom vlasništvu a dio pod zakupom.

Hotelijerstvo osnovni posao a poduhvat u Vrulji zavičajna “bolest”

– Hotelijerstvo je moj osnovni posao, a ovo čime se bavim u Vrulji je zavičajna “bolest”! Ja ovde za sada samo ulažem i još nisam video nikakve koristi. Ipak, toliko sam uporan da se nadam da ću istrajati i da neću tek tako odustati – ističe Marković.